Ep o Gilagamešu

Književni rod: epika
Književna vrsta: spev ( ep, epopeja)
Tema i ideja dela:
Iako je prilično nezgodno odrediti koja je tema ovog dela, moglo bi se reći da lektira ” Ep o Gilgamešu ” govori o događajima koji su se zbili pred kraj života čuvenog junaka.

Kada je u pitanju ideja, moglo bi se reći da je ideja kojom se vodio autor dela ” Ep o Gilgamešu ” strah od smrti i njegovo prevazilaženje.

Analiza i interpretacija lektire ” Ep o Gilgamešu “

Pre nego što počne naša analiza i interpretacija dela, ono što svakako morate da znate kada je lektira ” Ep o Gilgamešu ” u pitanju, jeste da je ovo najstarije poznato književno delo. Smatra se da je lektira ” Ep o Gilgamešu ” nastala u periodu između 2300. i 2100. godine pre naše ere, mada prvi sačuvani zapisi datiraju iz 18. veka pre naše ere.

Lektira ” Ep o Gilgamešu ” je sumersko – akadski ep, a koliko je poznato Gilgameš je prema jednom poluistorijskom dokumentu bio peti vladar prve poslepotopske dinastije iz Uruka i to u periodu između 2700. i 2650. godine pre naše ere.

Smatra se da su određene sumerske pesme poslužile kao ideja za nastanak dela ” Ep o Gilgamešu “. Reč je o pesmama: ” Gilgameš i Agga od Kiša “, ” Gilgameš i Zemlja života “, ” Gilgameš i Nebeski bik “, ” Gilgameš i vrba ” i ” Gilgamešova smrt “. Te najstarije mitološke pesme o Gilgamešu su zabeležene klinastim pismom i to na: sumerskom, akadskom, hurijskom i hetitskom jeziku. Ovo delo je nastalo na području drevne Mesopotamije, koja se prostirala između reka Tigar i Eufrat.

Smatra se da je asirski kralj Asurbanipal najzaslužniji za to što je sačuvan ” Ep o Gilgamešu “.

Kompozicija dela je prilično jednostavna i jasna. Na samom početku, Prolog epa opisuje glavnog junaka, koji je prikazan kao biće koje je bilo jedna trećina čovek, a dve trećine bog. Navodi da je Gilgameš lep i mudar vladar, koji je gradio hramove i grad kojim je vladao, ali se ponašao despotski prema svom narodu. Pored toga što ih je terao da kuluče, činio je i druge užasne stvari, pa je tako recimo silovao svaku ženu koja bi mu se dopala.

Očajan narod moli bogove da mu se suprotstave i tako nastaje Enkidu, koga su bogovi stvorili kako bi spasao narod grada Uruka. Međutim, Gilgameš je uspeo da smiri njegovu divlju prirodu, dovevši mu ženu iz harema. Inače, tada je postojalo uverenje da vođenje ljubavi smiruje divlju energiju u ljudima.

Kompozicija dela ” Ep o Gilgamešu ” dalje niže slike, nekako logičnim sledom čini se. Njih dvojica postaju nerazdvojni prijatelji i kreću zajedno u avanture. Ubrzo Gilgameš biva svestan da i on može umreti i to nakon smrti njegovog najboljeg prijatelja, pa kreće u potragu za besmrtnošću. Međutim, njegova potraga nije samo potraga za večnim životom, već i potraga za smislom života. Iako je nepoznat, jasno je da je autor ovog dela maestralno opisao osećanja glavnog junaka, njegove unutrašnje borbe i težnje. Takođe, on je dao i prikaz tadašnjih božanstava, sa svim njihovim dobrim i lošim osobinama.

Čitava lektira ” Ep o Gilgamešu ” ne pominje nigde konkretno reč smrt, već se o njoj govori na vrlo specifičan, posredan način. Iako je ovo najstarije delo za koje čovečanstvo zna, autor ga je tako načinio da je lektira ” Ep o Gilgamešu ” aktuelna i danas, jer je njena tema i ideja na kojoj je zasnovana aktuelna u svako doba. Motivi u delu su, moglo bi se reći večni, bezvremenski.

Motivi dela

Iako su u delu ” Ep o Gilgamešu ” prisutni i drugi motivi, svakako najupečatljiviji je motiv večitog traganja za smislom života. Ali tu su i motivi neminovnosti, koji se jasno vide kada glavni junak postaje svestan da je i on smrtan, te motivi iskrenog prijateljstva, ali i motivi ljubavi, na prvom mestu prijateljske ljubavi.

Glavni likovi i osobine likova

Glavni likovi u delu ” Ep o Gilgamešu ” su: Gilgameš, Enkidu i Utnapištim. Gilgameš je bio kralj Uruka i opisan je kao izuzetno hrabar borac i najjači čovek. On nije bio običan smrtnik, već je trećina njegovog bića bila ljudska, a dve trećine je bila božanska priroda. Vladao je Urukom i bio je vrlo loš prema svom narodu. Kada upoznaje Enkidu, nalazi sebi pravog prijatelja i sa njim kreće u pustolovine. Osobine likova se prepliću u ovom delu, pa je i Enkidu prikazan kao izuzetno jak, a njega su bogovi stvorili kako bi smirio Gilgameša i njegovu despotsku vladavinu. Enkidu je stvoren kao divlji čovek, ali mu Gilgameš šalje ženu iz harema, kako bi smirila njegovu prirodu, u čemu i uspeva. Njih dvojica se prvo bore, a potom se sprijatelje i kreće u avanture.

Nakon što su glavni likovi, Gilgameš i Enkidu ubili čuvara kedrovih šuma i Nebeskog bika, bogovi kažnjavaju prvo jednog od njih i Enkidu umire.

Gilgameš ostaje da žali svog prijatelja, te kreće u potragu za besmrtnošću.

To ga odvodi do Utnapištima, koji je bio kralj i sveštenik u Šuripaku. On je, poput biblijskog Noje bio odabran da preživi potop i, zajedno sa ženom je bio besmrtan. Utnapištim daje odgovor Gilgamešu o besmrtnosti, ali ovaj ne uspeva da ga sačuva.

Prepričano delo ” Ep o Gilgamešu “

Kako bismo vam što više pojasnili ” Ep o Gilgamešu ” u nastavku našeg teksta pročitajte prepričano delo, a ako vam je jasna analiza i interpretacija, te ko su glavni likovi i osobine likova, verujem da će vam biti mnogo lakše da napišete dobar sastav kada se bude obrađivala lektira ” Ep o Gilgamešu “. A uzevši u obzir da je lektira ” Ep o Gilgamešu ” zapravo, poluistorijski dokument koji je zabeležen na pločama, sasvim je jasno zašto ćemo ovo delo navesti do detalja prepričano. Naravno u meri u kojoj je to moguće.

Na prvoj ploči je opisan grad kojim je vladao kralj Gilgameš. Prikazano je kako d, koji se zvao Uruk Gilgameš vlada despotski, mučeći svoj narod. A narod u očaju traži od bogova da stvore junaka koji će se suprotstaviti kralju i pobediti ga. Tada bog neba, po imenu Anu naređuje boginji Aruru da načini junaka i ona stvara čoveka od blata, a oživljava ga tako što ga ovlaži pljuvačkom. Tako nastaje Enkidu. On je živeo među divljim životinjama, ponašao se i hranio kao i one. Ali, Enkidu je radio još nešto: uništavao je zamke koje bi postavio lovac. Taj lovac se požalio kralju Gilgamešu, koji šalje jednu ženu kod Enkidua, želeći tako da pokuša da ga spreči da uništava zamke. Tako i bi. Zaveden ženskim čarima, Enkidu prestaje da ometa lovca. Uz to, žena mu govori o Gilgamešu, govoreći koliko je on jak i hrabar, pa Enkidu donosi odluku da izađe na megdan sa Gilgamešom. Njih dvoje odlaze u grad Uruk, gde ih narod svečano dočekuje, očekujući spasenje. Gilgameš sanja neobičan san, a majka mu ga tumači, govoreći da će se boriti sa jednim junakom, pobediti ga i potom postati prijatelj sa njim.

Na drugoj ploči lektira ” Ep o Gilgamešu ” govori o borbi dva junaka i o Gilgamešovoj pobedi. Potom njih dvojica postaju prijatelji, pa čak bi se moglo reći i braća i to zahvaljujući pomoći Gilgamešove majke. U drugom delu druge ploče na predlog Gilgameša oni kreću zajedno u Kedrovu šumu. Tamo ubijaju čuvara šume, strašnog Humbabu. Humbaba je uvredio boga sunca, po imenu Šamaš, a uz to je gotovo stalno uznemiravao stanovnike bregova.

Treća ploča govori o tome koliko Enkidu tuguje za mestom gde je odrastao, pa napušta grad i vraća se u stepu, a Gilgameš tuguje za njim. Ali ne tuguje samo on, već i čitav grad. Gilgameš polazi za njim i uspeva da ga natera da se vrati u grad. Enkidu priča svom prijatelju kako je sanjao da ga je neka sila bacila u podzemni svet, svet umrlih i da je tamo kraljica podzemlja naredila da se njegovo ime upiše u glinu.

Glavni likovi lektire ” Ep o Gilgamešu ” odlaze da ubiju Humbabu. Njih šalje bog sunca, Šamaš da ga ubiju, jer ga je uvredio. Gilgameš to govori svojim knezovima, a njegova majka moli boga sunca i Enkidua da ga zaštite u toj borbi. Četvrta ploča dalje govori o odlasku dvojice junaka ka Kedrovoj šumi, iza koje se nalazi Brdo bregova. Glavni likovi potom ubijaju čuvara Kedrove šume, a u tome im pomažu Šamaš i bog rata, Ninib. Enkidu želi da odustane, a Gilgameš ga hrabri i oni stižu u šumu.

Peta ploča opisuje njihovu potragu za Humbabom. Tamo su prespavali, a kada su se probudili, Enkidu priča svom prijatelju šta je sanjao i Gilgameš njegov san smatra dobrim. Zatim njih dvojica izlaze na dvoboj sa Humbabom, u kome mu Gilgameš odseca glavu. Glavni junak potom Humbabovu glavu nabija na koplje i nosi u grad Uruk.

Sledeća, šesta ploča donosi opis povratka dvojice junaka u grad. Tamo Gilgameš pere svoje oružje i oblači novu odeću. Gilgameš je prikazan kao izuzetno lep muškarac. On se dopadne i boginji Ištar, koja ga poziva da joj bude ljubavnik, što on odbija, govoreći joj o svim njenim lošim delima. Na to se boginja žali ocu Anuu, tražeći od njega da joj pošalje čarobnog bika, koji će ubiti Gilgameša. Otac joj uskoro ispunjava želju, al glavni likovi lektire uspevaju da savladaju bika. Zatim boginja Ištar proklinje Gilgameša, stojeći na zidinama grada Uruka. A glavni likovi slave pobedu nad bikom, zajedno sa stanovnicima grada Uruka.

U sedmoj ploči, lektira ” Ep o Gilgamešu ” prikazuje scenu u kojoj Enkidu pripoveda svom prijatelju šta je sanjao. Njegov san je pun simbolike, jer je Enkidu sanjao kako je zgrabio orao i odneo daleko i visoko, a potom ga ispustio i potpuno smrskao. On sam ima predosećaj da taj san predskazuje nesreću, a i sam Gilgameš shvata da mu bogovi nisu naklonjeni kao ranije. Njegov prijatelj se razboljeva i 12 dana leži u groznici, da bi na kraju sedme ploče prorekao svoju smrt.

Enkidu umire, a njegov prijatelj, Gilgameš u sećanje vraća srećne dane koje su zajedno provodili. Osma ploča govori o tome koliko je velika i jaka tuga kralja Gilgameša za prijateljem On ga je oplakivao šest dana i šest noći bez prestanka i tek ga je sedmog dana sahranio. Tužan i očajan, Gilgameš luta stepom. U tim svojim lutanjima nailazi na lovca, kome kazuje sve svoje jade zbog gubitka prijatelja, ali istovremeno mu priznaje da i on sam oseća strah od smrti.

U sledećoj, devetoj ploči lektira ” Ep o Gilgamešu ” prikazuje glavnog junaka i njegovu uznemirenost pred shvatanjem da i on sam može umreti. On želi da ode do svog praoca, Utnapištima i pokuša da otkrije na koji način može postati besmrtan. Gilgameš žuri da što pre stigne do Utnapištima, pa jureći kroz stepu, stiže do kapije kroz koju prolazi sunce, a koja se nalazi na bregu Mašu. Tu kapiju su čuvali škorpioni i Gilgameš ih moli da ga puste u mračni klanac, što škorpioni i čine. Potom glavni junak dela ” Ep o Gilgamešu ” dugo putuje kroz tamu. Izašavši na svetlo, Gilgameš se poklanja bogu sunca, Šamašu. A zatim ga bog sunca upućuje do Vrta bogova. Iza Vrta bogova se nalazi Svetsko more i Vode smrti, a iza svega toga, na jednom ostrvu živi Utnapištim. Na kraju devete ploče, Gilgameš stiže do Vrta bogova, a u njemu se nalazi drveće kedra koje umesto plodova ima razne dragulje.

Deseta ploča je nastavak putovanja glavnog junaka i on se susreće sa Siduri Sabitu, govoreći joj o tome šta ga muči i gde je pošao. Na sve to, ona pokušava da ga odvrati od namere da pronađe način da i on postane besmrtan. Zapravo, ona mu govori da je bolje da se raduje i uživa u naručju žene, pije, veseli se uz muziku i igru, nego da traži način da postane besmrtan.

Pretposlednja, jedanaesta ploča koju donosi lektira ” Ep o Gilgamešu ” sadrži priču koja vam može zvučati poznato, jer podseća na priču o biblijskom Potopu.Naime, u jedanaestoj ploči se susreću glavni likovi dela ” Ep o Gilgamešu ” – Gilgameš i Utnapištim. I Utnapištim mu govori kako mu je bog dubina, po imenu Ea saopštio da su bogovi odlučili da bude Potop, ali da su Utnapištim i njegova porodica odabrani da se spasu.

Poslednja glava lektire ” Ep o Gilgamešu ” opet prikazuje Gilgamešovu uznemirenost. On zove sve, i sveštenike i čarobnjake, tražeći da mu dozovu duh njegovog prijatelja Enkidua. Oni ne mogu da ga dozovu, ali zato šalju Gilgameša u podzemni svet. Međutim, on ne uspeva da vidi svog prijatelja i razgovara sa njim. Zato moli boga podzemlja, Ea da mu dozvoli da vidi makar prijateljevu senku i sa njom razgovara. A Ea mu uslišuje molbu i on razgovara sa senkom svog prijatelja, međutim Enkidu mu ne otkriva tajnu besmrtnosti, iako ga Gilgameš moli dva puta da to uradi. Enkidu samo opisuje svoje stanje i nestaje, pre nego što je Gilgameš stigao da ga pita sve što je želeo. Utučen, Gilgameš se vraća u grad Uruk i umire u snu, u svojoj palati.